DVORCAFE
Dobro došli na forum DVORCAFE.
Da biste mogli pristupiti i videti sav forum morate biti registrovani kod nas.
Registracija je besplatna.
Dođite da se družimo.

DVORCAFE TIM
DVORCAFE


 
PrijemGalerijaTražiRegistruj sePristupi
POZDRAV, DA BISTE MOGLI VIDETI LINK MORATE: 1). DA SE REGISTRUJETE NA NAŠ FORUM 2).DA SE PRIJAVTE 3). DA U TEMU ODREĐENOG LINKA NEŠTA NAPIŠETE ZAHVALITE ALI SLIČNO I LINK ĆE VAM BITI VIDLJIV ISTOG TRENUTKA. SVE VAM PIŠE I U TEMI [KAKO DA VIDIM LINK]
RADIO GLAS KRAJINE
BRZI ČET DVORCAFE
Zadnje teme
NAŠI BANERI



NAŠ BANER MOŽETE
PREUZETI  OVDJE



NAŠI PRIJATELJI







Shrani.si



banner

Shrani.si


Војвода који се није плашио Карађорђа 35kvllv

Beograd Online - TV i Radio




VIŠE INFORMACIJA OVDJE




Poslanici naj aktivniji meseca
Rica
Војвода који се није плашио Карађорђа Vote_lcapВојвода који се није плашио Карађорђа Voting_barВојвода који се није плашио Карађорђа Vote_rcap 
dragan84
Војвода који се није плашио Карађорђа Vote_lcapВојвода који се није плашио Карађорђа Voting_barВојвода који се није плашио Карађорђа Vote_rcap 
LWFtheDJ
Војвода који се није плашио Карађорђа Vote_lcapВојвода који се није плашио Карађорђа Voting_barВојвода који се није плашио Карађорђа Vote_rcap 
coban
Војвода који се није плашио Карађорђа Vote_lcapВојвода који се није плашио Карађорђа Voting_barВојвода који се није плашио Карађорђа Vote_rcap 
milan08
Војвода који се није плашио Карађорђа Vote_lcapВојвода који се није плашио Карађорђа Voting_barВојвода који се није плашио Карађорђа Vote_rcap 
papar
Војвода који се није плашио Карађорђа Vote_lcapВојвода који се није плашио Карађорђа Voting_barВојвода који се није плашио Карађорђа Vote_rcap 
Litka
Војвода који се није плашио Карађорђа Vote_lcapВојвода који се није плашио Карађорђа Voting_barВојвода који се није плашио Карађорђа Vote_rcap 
Dragec
Војвода који се није плашио Карађорђа Vote_lcapВојвода који се није плашио Карађорђа Voting_barВојвода који се није плашио Карађорђа Vote_rcap 
travin.westlee
Војвода који се није плашио Карађорђа Vote_lcapВојвода који се није плашио Карађорђа Voting_barВојвода који се није плашио Карађорђа Vote_rcap 
Zcogelja4
Војвода који се није плашио Карађорђа Vote_lcapВојвода који се није плашио Карађорђа Voting_barВојвода који се није плашио Карађорђа Vote_rcap 
Ko je trenutno na forumu
Imamo 14 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 14 Gosta

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 138 dana 15/12/2010, 01:00
Statistike
Imamo 13388 registrovanih korisnika
Najnoviji registrovani član je RookieBruh

Naši korisnici su poslali ukupno 153259 članaka u 9511 teme

Delite
 

 Војвода који се није плашио Карађорђа

Ići dole 
AutorPoruka
milan08
Administrator
Administrator
milan08

Broj poruka : 17297
Points : 34511
Reputation : 28
Datum upisa : 13.11.2011

Војвода који се није плашио Карађорђа Empty
PočaljiNaslov: Војвода који се није плашио Карађорђа   Војвода који се није плашио Карађорђа Icon_minitime2/4/2018, 00:18

Јаков Ненадовић важна личност у стварању модерне Србије, неправедно запостављен у историографији

У драматичним догађајима ослобађања од Турака и стварања модерне државе Србије, значајно место заузима војвода Јаков Ненадовић, који је, међутим, неоправдано запостављен у нашој историографији. Био је међу најзначајнијим војводама устаничке војске, први српски министар унутрашњих послова и командант артиљерије, главнокомандујући на стално немирној граници на Дрини, један од најспособнијих дипломата младе државе. Био је деда Персиде Карађорђевић, мајке краља Петра Првог Ослободиоца.
Јаков, млађи Алексин брат, из знамените породице Ненадовић из Бранковине код Ваљева, после Карађорђа и Јанка Катића имао је највећи углед у Србији. После победе над Турцима код Свилеуве 1804. године, постао је један од најистакнутијих вођа устанка. Допринео је да се у Србији 1805. године уведе Правитељствујушчи совјет и постао министар унутрашњих послова. После пропасти Првог српског устанка, 1813. године, са Карађорђем је емигрирао у Аустрију, потом у Бесарабију. Интересантно је да је Јаков био један од највећих противника Карађорђевих, који га је поставио за председника прве српске владе. Умро је 1836. године у Београду, а сахрањен је у Бранковини, у порти цркве где почивају и други Ненадовићи.

– Осим у историјским списима, неоправдано је запостављен чак и у мемоарима свог синовца проте Матеје, чији је циљ био да, свесно потискујући улогу стрица, себи прида већи значај – каже др Владимир Кривошејев, историчар из Народног музеја у Ваљеву. – Поред тога, Јаков је више него што је то заслужио, био приказан у негативном светлу. Његова улога у подизању устанка, организовању снабдевања устаничке војске неопходним ратним материјалом, ослобађању и одбрани западне Србије од Турака, те развоју унутрашњег уређења државе, не би смела да остане историјски затамњена.

У мемоарима, прота Матеја вели да се Јаков, по завршетку школовања у Срему, вратио у Бранковину, где се бавио трговином свињама. Док је Алекса војевао и кнежевао, прота Матеја поповао, Јаков се бавио задругом Ненадовића. Када је Мехмед-ага Фочић почетком 1804. године на превару ухватио и погубио кнезове Алексу Ненадовића и Илију Бирчанина, Јаков је постао најмоћнији устанички старешина између Дрине и Колубаре.

– На све начине настојао је да тај, у бојевима стечени примат задржи и не дели ни са ким, па се супротстављао и самом Карађорђу, кога је сматрао за команданта устаничке војске, али не и за владара целе Србије – каже Кривошејев. – Јаков је био огорчени противник централизма и власти једне личности, нарочито Карађорђа, који је за њега одувек био само случајни вођа, скоројевић и неколеновић, хајдук којег је својевремено његов брат Алекса гонио по Ваљевској нахији. Јаков је сматрао да Србију треба поделити на области којима би управљали највиђенији и најспособнији појединци.

ДРЖАВНИК Јаков Ненадовић

Међусобне односе обласних старешина усклађивало би, по замисли Јакова, колективно скуштинско тело, као орган централне власти. Себи је био наменио територију четири нахије којима је већ командовао – ваљевске, шабачке, ужичке и соколске – скоро трећину устаничке Србије. Чак је отворено поручивао Карађорђу да му „не прелази преко Колубаре!“

– Предвидео је да седиште врховног органа државне управе, Правитељствујушчи совјет, буде манастир Боговађа, код Лајковца, на територији где је његова власт била најјача – каже Кривошејев. – Међутим, Карађорђе је срушио те планове, јер је оснивачка скупштина тог тела била одржана у Борку, а за седиште је одабран манастир Вољевица, у Рудничкој нахији. Уместо да има широка овлашћења, како је Јаков замишљао, Совјет је у свим иоле важнијим стварима у потпуности зависио од Вожда. Мишарском битком завршен је период јачања Јаковљеве моћи и покушаја рушења централистичког поретка у устаничкој Србији, после чега се он повлачи, али мудро чека погодан тренутак за нову акцију.

На Скупштини, 1811. године, донет је нови Устав, Карађорђе је проглашен за поглавара Србије и главнокомандујућег целе устаничке војске. Совјет је укинут, створени су Велики земаљски суд и попечитељства, министарства са шест ресора. Унутрашњи послови припали су Јакову.

ЧИЊЕНИЦЕ Др Владимир Кривошејев у Народном музеју Ваљева

– Био је први српски полицајац, али исказао се и као дипломата у време руско-турских преговора о миру – каже наш саговорник. – Био је међу најприбранијима у општем хаосу после Карађорђевог бекства из Србије. Обавио је многе важне послове на које су други, бежећи од турског колца, заборавили. Спасао је комплетна државна акта, да не би пала Турцима у руке. Јаков је био довољно мудар да увиди кад је поражен, привремено се повуче чекајући нову прилику. Као добар трговац, настојао је да изнуђена повлачења добро наплати, али није продао своју душу и идеје. Србија у којој је провео последње дане није била она за чије је ослобођење повео борбу три деценије раније, али широка аутономија у односу на Турску била је огроман корак ка остварењу тог циља. Јаков је могао мирне савести, задовољан, да отпочне свој вечни сан.

ОТРОВАН ПО ЗАПОВЕСТИ КНЕЗА?

ПРЕД сам крај живота, над Јаковљевим лагодним старачким разбибригама били су се надвили мутни облаци самовоље Милоша Обреновића. Заједно са осталим заслужнима 1835. године добио је пензију, симболичних 60 талира, уз Милошеву опаску да је „већ примио на име мировине капитал, од ког он и фамилија његова уживају“. Недуго потом, Јаков се разболео и умро. О томе је Константин Ненадовић записао: „Јаков је живео тако до 1836. године. Разболе се, па како у Ваљеву није било лекара, оде у Београд да се лечи и одседне у кући Дијамандиној, и боље му будне. Па намери да оде у Ваљево, но на несрећу дође код њега кнеза Милоша лекар Куниберт, те му неки лек препише, и он га употреби, од кога му одма буде зло и на пречац умре. Говорило се да је по заповести кнеза Милоша отрован.“

Патриот.рс
Share on:
Nazad na vrh Ići dole
 
Војвода који се није плашио Карађорђа
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DVORCAFE :: OSTALO :: Biblioteka-
Skoči na: