14. КРАЈИШКО ВЕЧЕ У РЕСТОРАНУ ЈЕЗЕРО
Ех да... Да кажемо неку реч о 14. Традиционалној Крајишкој вечери у ресторану Језеро.
Оно беше 3. фебруар 2007. године када сам ја први пут дошао на Крајишко вече у Језеро, које организује КУД Крајина. Тада сам тим играчима на сцени ужасно завидео. Јер тек недељу дана пре тога сам и ја на наговор мог друга придружио се крајишким фолклорашима. Видео сам како они са лакоћом то све играју. Мислио сам, хоћу ли ја икада овако нешто моћи, и још у "Језеру" заиграти. Тај сан се остварио само годину дана касније. Додуше не у Језеру... већ у Крагујевцу. Али, Језеро је дошло пар година касније.
За разлику од неких ранијих година овај пут сам и ја мало више дао доприноса око организације, него ли раније. Међутим, криза је свакако узела маха, и тешко се људима одлучити за долазак у "Језеро". На моје велико изненађење, 2 дана пре суботе рекоше ми да су сва места резервисана?! Убацују се и додатни столови, а ми играчи и чланови КУД Крајина, идемо у посебне просторије. То је значило да је ово најпосећеније Крајишко вече како ја знам... преко 700 људи је било... плус наши гости и певачи.
То јутро сам устао рано, отишао да одрадим свој дан, и онда кући на спремање, јер сам у 18ч био најављен да идем у комшилук, по "рођаку", а онда по цурице Ђурђевак и Миња... тамо се и КБ нашао, па смо сви заједно кренули ка Ади Циганлији. У ауту је већ наша музика орила.
Долазимо тамо, и поздрављамо се са нама познатим људима. Већ креће расподела посла... и овде похвала мом рођи за организацију неких ситница, које су ранијих година шкрипале. Иначе цела Крајишка вечер је ове године функционисала као сат, са свим тим ситницама које су биле горе на спрату. Ја сам пре свега свратио до кухиње да се поздравим са мојим земом. Онда пресвлачење у одоре, и чекање шта и ко да ради. Пробали смо и погаче... врло је укусна. И онда се ређали учесници на сцени. Најављивала их је Андријана. А прво је ишао домаћин председник са поздравном речи, мушка и женска певачка група. И онда играчи који одиграше кореографије са Грмеча. Оно што ми је занимљиво што је ове године дупло више фотоапарата севало него прошле године. најмање 20, ако не и више.
После тога мали одмор, и онда смо сачекали да поведемо коло... а ко други него домаћини, односно КУД Крајина.
За трен ока бина, и око бине, и све то је било дупке пуно са људима који су дошли да одиграју колце.
Ми смо назад отишли на пресвлачење, а онда и на вечеру. После смо се вратили горе на коло, игру, плес у двоје... Омладине је било доста, што ме радује. Нисам баш све учеснике на сцени испратио... али рекоше да је добро било. Мада упада ми у очи то када се неке песме понављају 3 пута Превртање очима Чему то? Толико песама остало неотпевано, а ови врте по 3 пута 1 песму Запрепашћен И још нешто... Ако смо дошли на Крајишко вече, онда се певају Крајишке песме... не треба на нам Цеца, Брена, и гранд... Али ја сам у једном моменту правио да ми се то свиђа ;]\/
Изненада дошла нам и Валентина :<| Иако њена браћа причају да имају само главобоље од ње Cheesy :<|
У 04ч је већ било на пола копља, и онда смо размишљали о покрету... није нам требало пуно. И онда још док сам их одвезао, па правац кревет...
Сунце бије у прозор, па ме пробудило. Запрепашћен