Петриња је град у Банији, Хрватска, на ушћу рјечице Петрињчице у Купу. Налази се 13 km југозападно од Сиска и 60 km југоисточно од Загреба. Административно припада Сисачко-мославачкој жупанији
Историја
Име Петриња има коријен у латинској ријечи petrus - камен. Претпоставља се да је град постојао у римско доба на подручју Зринске горе богате каменом. Петриња се помиње у XII вијеку. Тада се налазила нешто јужније него данас, на подручју села Јабуковац. Пошто су Турци спалили првобитну, на том мјесту се развила нова Петриња која је постала значајно војно и трговачко средиште у оквиру Војне Крајине.
Нову локацију Петриња добија 1592. године изградњом турског утврђења на ушћу Петрињчице у Купу. Утврђење је требало да послужи Турцима у освајању Сиска, Туропоља и Загреба. Током времена у Петрињу се досељава све више занатлија и трговаца и тада почиње бржи привредни развитак града. Петриња је у саставу Наполеонове Илирије од 1809. до 1813. године када град постаје значајно трговачко и саобраћајно средиште, а на војном полигону француска војска сади велелепне липе које и данас свједоче о том историјском тренутку.
Петриња је у саставу Хабсбуршке Монархије, а "нагодбом" 1867. године, улази у састав Краљевине Угарске, а укидањем Војне Крајине улази у састав аутономне области Хрватска и Славонија, која је све до распада монархије била провинција са територијалном аутономијом (није представљала искључиво Хрватски национални ентитет!) у саставу Краљевине Угарске са сопственим Сабором у Загребу, који је доносио одређене самосталне одлуке и уредбе о аутономном животу, али је врховна реч припадала Угарској скупштини у Пешти. По распаду Монархије, Петриња са остатком Хрватске и Славоније улази у састав бивше југословенске државе (Краљевина Срба Хрвата и Словенаца), Краљевина Југославија, Социјалистичка Федеративна Република Југославија), све до неуставне одлуке Сабора Хрватске, преименованог у "Хрватски" Сабор, да су Срби уместо сувереног народа проглашени за националну мањину и да таква "накарадна" Хрватска, по старом југословенском Уставу има право на суверенитет и независност. Незадовољни Срби формирали су због тога свој сопствени ентитет из кога је на крају настала Република Српска Крајина, па је Петриња уз огромне жртве и велике борбе 1991. године постала делом Српске Крајине. Спрегом међународне заједнице, политичара, Република Српска Крајина је окупирана од стране хрватске војске 1995. године, и од тада је Петриња у саставу Хрватске.
Становништво
Попис 2001.
Према попису из 2001. године општина Петриња је имала 23.413 становника, од којих су 82,4% Хрвати, а 12% Срби. Сам град Петриња имао је 13.801 и приградско насеље Мошченица 2.348 становника.
Попис 1991.
По попису становништва из 1991. године, општина Петриња је имала 35.565 становника, распоређених у 57 насељених места.
После нове територијалне организације општина Петриња је остала у истом територијалном саставу, с тим што јој је промењен статус - уместо општине, постала је град. Из састава бивше општине Петриња издвојена су, затим, насељена места: Летованци и Маџари и прикључена Граду Сиску.