Poučne priće

PREUZETO SA: KRAJIŠKI KUTAK

Nekada davno je deda svome unuku ispricao jednu životnu istinu.
U duši svakog čoveka se vodi bitka. Kao borba izmedju dva vuka. U duši svakoga od nas.
Jedan vuk predstavlja zlo. Predstavlja bes, zavist, ljubomoru, žaljenje, pohlepu, aroganciju, samosažaljenje, krivicu, greh, srdžbu, inferiornost, laž, lažni ponos, egoizam...
Drugi vuk predstavlja dobro. Predstavlja ono što pruža užitak, mir, ljubav, nadu, vedrinu, poniznost, ljubaznost, dobrotu, srdačnost, darežljivost, istinu, saoosećanje i veru.

Unuk se zamisli na nekoliko trenutaka. Sve svoje misli vredno usmeri u dubinu dedovih reci, pa ga upita;
-Koji vuk na kraju pobedi?
Deda odgovori sa smeškom na svom starom licu:
-Pobedjuje uvek onaj koga hraniš...

Priča o mišu...

Jednog dana, miš je gledao kroz pukotinu na zidu farmera i njegovu ženu kako otvaraju neki paket.
Kakvu hranu bi to moglo sadržavati? - pitao se. Ali kad je otkrio da je u pitanju mišolovka, bio je užasnut.

Trčeći kroz dvorište farme, upozoravao je ostale vičući: " U kući je mišolovka! U kući je mišolovka!"

Kokoška, kvocajući i čeprkajući, podigne glavu i kaže: "Gospodine Mišu, to je ozbiljan problem za tebe, ali nema baš nikakve posljedice po mene. Ja se zbog toga ne mogu uzrujavati."

Miš se okrene prascu i vikne: "Mišolovka je u kući! MIšolovka je u kući!"
Prase je saosjećalo, ali reče: "Vrlo mi je žao, gospodine Mišu, ali ja tu ne mogu ništa učiniti osim moliti. Budi siguran da si u mojim molitvama."

Miš tada krene prema kravi: "Mišolovka je u kući! MIšolovka je u kući!"
Krava reče: "Oh, gospodine Mišu, žao mi je zbog tebe, ali s mog nosa neće faliti koža."

Tako se miš vratio odbijen pognute glave u kuću kako bi se sam suočio s farmerovom mišolovkom.

Te noći začuo se čudan zvuk u kući - kao zvuk kad mišolovka uhvati svoj plijen.
Farmerova žena požurila je vidjeti šta se uhvatilo. U mraku nije vidjela da je mišolovka uhvatila rep otrovne zmije. Zmija ju je ugrizla. Farmer ju je brzo odvezao u bolnicu i kući se vratila s vrućicom.

Znamo da se vrućica liječila svježom kokošjom supom, pa je farmer zaklao kokoš.

Ali bolest njegove žene se nastavila pa su je došli posjetiti prijatelji i susjedi.
Da bi ih nahranio, farmer je izmesario prase.

Farmerova žena, nažalost, nije se oporavila, umrla je.
Došlo je toliko ljudi na njenu sahranu, da je farmer morao zaklati i kravu kako bi osigurao dovoljno mesa za sve njih.
Miš je to sve gledao s velikom tugom kroz svoju pukotinu na zidu.


Zato, kad idući put čuješ da se netko suočio s problemom i misliš da te se to ne tiče, sjeti se - kad je jedan od nas ugrožen, svi smo u opasnosti.
Svi smo umješani u to putovanje zvano "život". Moramo paziti jedni na druge i ponekad napraviti dodatan trud da ohrabrimo nekog od nas.

Poucne price

Ne dozvolite da vam drugi odredjuju, sta mozete a sta ne

Dva mala prijatelja su se klizala po zaledjenom jezeru.

Bio je suncan, ali hladan i leden dan.

Led se iznenada prolomio i jedan od njih propade u vodu.

Voda nije bila duboka, ali se led poceo brzo stezati.

Drugi je decak otrcao na obalu, dohvatio kamen i pojurio nazad.

Svom snagom je udarao po ledu i razbijao ga i, uhvativsi prijatelja za ruku, izvukao ga iz vode.

Ljudi su se brzo okupili, gledali sta se dogodilo i zacudjeno se pitali kako je to moguce.

Kako je taj decak, tako malim i slabasnim rucicama mogao razbiti debeli led i izvuci prijatelja?

U tom se oglasi jedan starac:

-Ja znam kako je uspeo.

-Kako?

-Nije bilo nikoga da mu kaze da je to nemoguce.

Pouka: Ne dozvolite da vam drugi kazu sta mozete a sta ne!

O Abortusu

Улази забринута жена код свог гинеколога и каже:

„Докторе, имам озбиљан проблем и очајнички ми је потребна ваша помоћ. Моја беба још нема ни годину дана, а ја сам опет трудна. Не желим друго дете тако брзо.“

„Шта хоћете да урадим?“, упитао је доктор.

„Желим да прекинете моју трудноћу. Рачунам на Вас.“

Доктор је мало размислио и одговорио:

„Имам боље решење за Ваш проблем. Сем тога мање је опасно.“

Жена се осмехнула мислећи да ће доктор да прихвати њен захтев.

Доктор је наставио:

„Видите, да не би морали да водите рачуна о два детета у исто време хајде да убијемо ово што вам је на рукама. На тај начин можете да се одморите пре него се друго роди. Ако већ треба да убијемо једно, све једно је које убијемо, јел тако? Сем тога нема никаквог ризика за Вас ако убијемо ово које вам је а рукама.“

Жена је узвикнула:

„Не докторе! Ужас! Злочин је убити дете!

„Слажем се“ рече доктор, „али мени се чинило да Вама то не смета, зато сам Вам предложио најбоље решење.“

Доктор је успео да убеди маму да нема разлике између убиства рођеног или нерођеног детета. Злочин је исти samo sto mnogi nisu svesni toga da dete od samog zaceca postoji, zivi!

O muzu i zeni


Muž je došao kući sa posla i pronašao svoju decu u dvorištu, još u
pidžamama, a prazne kutije hrane i omota čokolade razbacane po celom dvorištu. Vrata ženinog automobila su bila otvorena, ulazna vrata kuće takođe, a nigde nije bilo njihovog psa. Ušavši u kuću zatekao ga je još veći nered. Lampa je bila srušena, a tepih zgužvan. Televizor je radio na najglasnije a soba je bila zatrpana igračkama. U kuhinji sudopera je bila krcata prljavim sudovima, hrana je bila razbacana po stolu i podu, vrata frižidera su bila otvorena, na podu je bilo razbijenog stakla… Iz kupatila je tekao mali potočić. Zavirio je unutra i vidio hrpe mokrih peškira, voda je tekla iz lavaboa, a u kadi je bila prljava voda prepuna pene. Kilometri toaletnog papira bili su razvučeni celim kupatilom. Požurio je u spavaću sobu i tamo je našao ženu u pižami kako čita knjigu. Pogledala ga je, nasmejala mu se i pitala ga kako mu je bilo na poslu. Gledajući je u neverici upita je: “Šta se ovde dogodilo danas?” Ona se opet nasmejala i rekla:
- Znaš kada svaki dan dođeš živčan sa posla i pitaš me od čega sam ja umorna?! Šta si radila po ceo dan ?!
- Znam.
- E pa danas to nisam radila, reče i nastavi da čita.

O slepom coveku

Kada je jedan skroman covek umro, slepi čovek koji je živeo u susedstvu rekao je prijatelju: „S obzirom da sam slep, ne mogu da vidim lica ljudi, tako da moram ocenjivati ljude na osnovu njihovog glasa. Obično kada neko nekome čestita na uspehu ili sreći, čujem i pritajeni ton zavisti. Kada saopštava saučešće za tuđu nesreću, čujem uživanje i zadovoljstvo, kao da je za onome koji izražava žaljenje drago da je njemu nešto ostalo u svetu.“
„Ali na osnovu svog iskustva, njegov glas je uvek bio iskren. Kad god je izražavao sreću, nisam čuo ništa sem sreće, a kad god je izražavao tugu, samo sam tugu čuo“.

Rupa

edan škrtac sakrio je svoje zlato u podnožju drveta u svom vrtu.Svake nedelje vadio ga je iz zemlje i satima ga sa uživanjem gledao. Neko je ipak doznao za to i pokrao mu zlato. Kada je škrtac došao da ga gleda, zatekao je samo praznu rupu u zemlji počeo tako da urla i jauče da su svi susedi došli da vide šta se dešava.
Jedan od njih upitao ga je:”Da li si ikad upotrebio to zlato?”
“Ne”, odgovorio je škrtac. “Samo sam ga vadio i gledao.”
“Onda je sve u redu”, rekao mu je sused. “Zašto bi kukao?Po onom što si imao od tog zlata neće se ništa bitno promeniti ako i dalje budeš dolazio i gledao u rupu.”

***
Nije novac koji posedujemo, već naša sposobnost da ga upotrebimo ono što nas čini bogatim ili siromašnim. Namučiti se da bi se obogatili a onda ne znati da se uživa u tome, isto je kao i biti ćelav a skupljati češljeve.

Kutija Keksa

Devojka je čekala avion u čekaonici jednog velikog aerodroma. Pošto je trebala dugo da čeka, odlučila je da kupi knjigu i da prekrati vreme do polaska aviona. Pored knjige, kupila je i kutiju keksa. Sela je u čekaonicu. Pored nje bila je stolica sa keksom, a sa druge strane sedeo je gospodin, koji je čitao novine. Kada je ona uzela keks i gospodin je uzeo jedan keks. Ona se šokirala, ali ništa nije rekla. Nastavila je da čita knjigu, a u sebi je pomislila: ne mogu da verujem! da samo imam malo više hrabrosti, do sada bih ga već udarila. Svaki put kada je ona uzimala keks i gospodin, koji je sedeo pored nje, ne obazirući se uzimao je keks.
Nastavili su tako, dok nije ostao samo jedan keks u kutiji.
Devojka je pomislila, šta li će sada da uradi? Čovek uze taj keks i podeli ga na pola. Devoka je bila šokirana. Pokupila je svoje stvari, uzela knjigu i pošla u drugu čekaonicu. Našla je drugo mesto gde nije bilo nikoga pored nje. Kada se malo pribrala i kada je prošao bes, otvorila je torbu da vrati knjigu i u torbi je videla kutiju keksa, koja je bila netaknuta.
Postidela se kao lopov i tek tada je shvatila da je keks, isti kao njen, bio od gospodina, koji je sedeo pored nje, ali koji je bez šokiranja, nervoze ili prepotencije podelio i svoj posljednji komad sa njom, sasvim suprotno od nje, koja se čak osećala povređenom u sopstvenom ponosu i osećanjima.
* Koliko puta smo u našem životu pojeli tuđi keks, a da toga nismo bili svesni i nikada nećemo saznati. Pre nego što dođe do brzopletog zaključka, pre nego što počnete da mislite loše, pogledajte sa pažnjom detalje. Vrlo često situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled.

U životu postoji pet stvari, koje ne mogu da se vrate:
• kamen koji je bačen,
• reč koja je rečena,
• šansa koja je propuštena,
• vreme koje je prošlo i
• ljubav koja se ne bori.

Posveceno pismo (G.G. Markes)


Kad bi Bog na trenutak zaboravio da sam marioneta
i darovao mi nešto malo života,
iskoristio bi ovo vreme najbolje kako znam.
Verovatno ne bih rekao sve o čemu razmišljam,
ali sasvim sigurno bih porazmislio o svemu što kažem.
Cenio bi stvari prema njihovom značenju,
a ne prema njihovoj vrednosti.
Spavao bih malo, više bih sanjao,
znam da svaku minutu sa zatvorenim očima gubimo 60 sekundi svetla.
Hodao bi kad se drugi zaustave,
budio bi se kad drugi spavaju.
Kad bih imao mrvicu života, obukao bi se jednostavno,
okrenuo se k Suncu, otkrivajući ne samo svoje telo, nego i svoju dušu.
Uveravao bih ljude, kako se varaju,
kad misle da se u starosti nije moguće zaljubiti.
Ne znaju da stare baš zato što izbegavaju ljubav!
Deci bi napravio krila,
ali uzeo bi im ih dok se ne nauče leteti.
Starijim osobama bi kazao da smrt ne dolazi zajedno sa starošću
već s napuštenošću.
Toliko stvari bi se naučio od vas, ljudi…
Naučio sam da svi žele živeti na vrhu planine,
zaboravljajući da se istinska sreća skriva u
samom načinu penjanja na vrh.
Naučio sam da kad novorođeno dete
uhvati svojom malom ručicom očev prst, drži ga zauvek.
Naučio sam da čovek ima pravo gledati na drugoga odozgo
samo onda kad mu hoće pomoći da bi se podignuo.
Toliko je stvari što sam se od vas mogao naučiti,
ali u stvarnosti nemam baš puno od toga, jer kad me polegnu u
grob, to ću zaboraviti.
Govori uvek što osetiš, a čini što misliš.
Kad bi znao da te danas posljednji put vidim pospanu,
snažno bi te zagrlio i molio se
da mogu biti tvojim anđelom čuvarom.
Kad bi znao da su to posljednje minute što te vidim,
rekao bih ti ‘volim te’ i ne bi glupo pretpostavljao da to znaš.
Uvek ima nekakvo sutra
i život nam daje mogućnost učiniti dobro delo,
ali danas je sve što mi ostaje,
hteo bih ti reći da te veoma volim.
Sutra nema nitko zagarantirano-niti mladi, niti stari.
Možda danas poslednji put promatraš one koje voliš.
Zato nemoj biti neodlučan, učini to danas,
jer ako se pokaže da sutrašnji dan ne dočekaš,
žalićeš za danom u kojem ti je nedostajalo vreme
za jedan osmeh, za jedan poljubac,
da si bio prezauzet da bi im preneo poslednje želje.
Budi stalno blizu onih koje voliš,
govori im na glas kako ih trebaš, kako ih ljubiš
i budi prema njima dobar;
nađi vremena i reci im ‘žao mi je’,'oprosti’,'molim te’,'hvala’
i sve ostale reči ljubavi koje poznaješ.
Niko neće pamtiti tvoje skrivene misli.
Zato se moli za snagu i mudrost da bi ih mogao izraziti.
Pokaži svojim prijateljima i bližnjima
kako su ti veoma potrebni.


“Ni jedna osoba ne zaslužuje tvoje suze, a ona koja ih zaslužuje neće te nikada rasplakati.”

Zivot


Neko je upitao: “Ima li u životu išta lepše od mladića i devojke
koji sklapaju čiste ruke i srca na putu u brak?”

A, odgovor je glasio:
“Da, ima nešto još lepše – prizor starog čoveka i stare žene koji
zajedno završavaju putovanje na tom putu.

Njihove su ruke kvrgave, ali se još uvek drže zajedno; njihova su lica puna bora, ali još uvek zrače; njihova su srca umorna i povijena, ali još uvek jaka.

Dokazali su da je moguće imati srećan brak i opravdali ga pred porugama cinika.”

Starac i konj


Bio jednom jedan starac u jednom selu, vrlo siromašan, ali čak su i kraljevi bili na njega ljubomorni jer je imao prekrasnog bijelog konja. Takav konj nikada prije nije viđen – njegova ljepota, njegova velika gracioznost, njegova snaga. Kralj je tražio tog konja i nudio ogromnu cijenu, ali starac bi odgovarao: «Ovaj konj nije za mene konj, on je osoba, a kako možete prodati osobu? On je prijatelj, on nije imovina. Kako možete prodati prijatelja? Ne, to nije moguće.» Čovjek je bio siromašan i bilo je svakojakih iskušenja, ali nikada nije prodao konja.
Jednog jutra otkrio je da konj nije u štali. Okupilo se cijelo selo i svi su rekli: «Bedasti starče, mi smo već unaprijed znali da će ti jednom konj biti ukraden. A ti si tako siromašan – kako bi mogao zaštiti tako skupocjenu stvar? Bilo bi bolje da si ga prodao. Mogao si dobiti koju god cijenu si htio, svaka i najviša cijena, bila je moguća i sada konja nema. To je prokletstvo, zla sreća» Starac je rekao: «Ne pretjerujte, recite samo da konj nije u štali. To je činjenica, sve ostalo je prosudba. Kako možete znati je li to zla sreća ili nije? Po čemu sudite? Ljudi su rekli: «Ne pokušavaj nas zavarati. Možda nismo veliki filozofi, ali ovdje ni ne treba filozofa. Jednostavna činjenica je da je blago izgubljeno i to je zla sreća.» Starac je rekao: «Ostat ću kod činjenice da je štala prazna i da konja nema. Drugo ništa ne znam – je li to zla sreća ili blagoslov – jer to je samo dio. Tko zna što će uslijediti?» Ljudi su se smijali, mislili su da je starac poludio. Oduvijek su znali da je bio pomalo lud inače bi prodao konja i živio bi u bogatstvu. A živio je kao drvosječa, bio je vrlo star i još uvijek je sjekao drva, donosio ih iz šume i prodavao. Živio je iz dana u dan u bijedi i siromaštvu. Sada je bilo potpuno sigurno da je poludio.
Nakon petnaest dana konj se jedne noći vratio. Nije bio ukraden, otišao je u divljinu. I ne samo da se on vratio već je sa sobom donio dvanaest divljih konja. Ponovo su se okupili ljudi i rekli: «Starče, bio si u pravu, a mi smo bili u krivu. To nije bila nesreća, dokazalo se da je bio blagoslov. Žao nam je što smo navaljivali.» Starac je na to rekao: «Opet pretjerujete. Recite samo da se konj vratio i recite da je s njim došlo dvanaest konja – ali nemojte prosuđivati. Tko zna je li to blagoslov ili nije? To je samo dio.
Dok ne znate cijelu priču kako možete prosuđivati? Pročitate jednu stranicu knjige, kako možete prosuđivati cijelu knjigu? Pročitate jednu rečenicu na stranici, kako možete prosuđivati cijelu stranicu? Pročitate samo jednu jedinu riječ u rečenici, kako možete prosuđivati cijelu rečenicu? Život je toliko ogroman – samo jedna riječ, dio riječi i vi ste prosudili cjelinu! Nemojte reći da je ovo blagoslov, to nitko ne zna. Ja sam sretan u svom neprosuđivanju, nemojte me ometati.»
Ovoga puta ljudi nisu mogli puno toga reći, možda je starac ponovo bio u pravu. Ostali su šutjeti, ali u sebi su znali da je on u krivu. S konjem je došlo dvanaest prekrasnih konja. Uz malo treninga moglo bi ih se prodati i donijeli bi mnogo novaca. Starac je imao mladog sina, samo jednog sina. Sin je počeo trenirati divlje konje i samo tjedan dana kasnije pao je s divljeg konja i slomio noge. Ljudi su se ponovo okupili – a ljudi su posvuda ljudi, poput vas/nas – ponovo su prosuđivali. Osuda se tako brzo javlja! Rekli su: «Bio si u pravu ponovo se dokazalo da si u pravu. To nije bio blagoslov to je isto bila nesreća. Tvoj jedini sin je izgubio noge, a bio ti je jedina potpora u starim danima. Sad si siromašniji nego ikad.»
Starac je rekao: «Opsjednuti ste prosudbama. Ne pretjerujte. Recite samo da mi je sin slomio noge. Tko zna je li to nesreća ili blagoslov? – nitko ne zna. Ponovo samo dio, nikad ne dobivate više. Život dolazi u dijelovima, a prosudba je usmjerena na cjelinu. «Nakon nekoliko tjedana država je ušla u rat sa susjednom državom i svi mladići iz grada su prisilno uvojačeni. Samo starčev sin je ostao jer je bio bogalj. Ljudi su se okupili plačući i jecajući jer iz svake kuće mladići su prisilno odvedeni i nije bilo nikakve mogućnosti njihovog povratka budući da ih je napala velika država i borba je bila unaprijed izgubljena. Neće se vratiti. Cijeli grad je plakao i jecao i došli su do starca i rekli: «Bio si u pravu, starče! Bog zna da si bio u pravu – to je bio blagoslov. Možda je tvoj sin bogalj, ali je još uvijek s tobom. Naši sinovi su zauvijek otišli. Tvoj je barem živ i s tobom i malo po malo će početi hodati. Možda će malo šepati, ali će biti u redu.»
Starac je ponovo rekao: «Nemoguće je razgovarati s vama, ljudi, vi stalno i stalno prosuđujete. Nitko ne zna! Kažite samo: Vaši sinovi su bili prisiljeni pridružiti se vojsci, a moj sin nije bio na to prisiljen. Ali nitko ne zna je li to blagoslov ili nesreća. Nitko nikada neće to moći znati. Samo Bog zna…»

Sta treba znati o muskarcima


Moderni muškarac hoda svetom kao po jajima, bojeći se da će reći «krivu stvar», plašeći se da ženi ne pokaže svoj urodjeni seksualni interes, u strahu da se bude odbijen i ponižen – uplašen svoje prirode.
Tamo nekakav društveni pokret ne može izbrisati pet milijardi godina evolucije. Priroda je muškarcu namenila da bude jak, odlucan i seksualan – to je razlog zašto testosteron tece našim venama. To je muškarcevo pravo, njegovo nasledje kao pripadnika muškog roda.
Prava istina je da žene, bez obzira što govorile i koliko protestvovale, žele da se muškarac ponaša kao muškarac. Ako zagrebete površinu videćete da sve one zapravo ne žele da se muškarac ponaša poput žene ništa više nego što mi želimo da se žene ponašaju poput muškarca.
Zato, umesto da se uvlace ženama u zadnjicu, vreme je da se muškarci pocnu ponašati kao muškarci. Ironicno, tako će postati prokleto privlacni suprotnom polu!
Evo kako se ponaša papak:

`traži odobrenje od žene – obavlja razne poslove za nju

`predvidljiv je i dosadan – zove devojku svaki dan ili, još gore, nekoliko puta dnevno

`pokušava kupiti njeno vreme i pažnju poklonima, vecerama i slicno

`nervozan je, nesiguran i previše dobar prema ženama

`ponaša se kao ženin prijatelj (ili prijateljica) umesto kao ljubavnik

`uvek joj je dostupan

`bez protesta tolerise njeno grubo ponašanje, kašnjenje, otkazane sastanke i slicno

`radi svakakve usluge ženi u nadi da će je poševiti

`dopušta da žena kontrolise njihovu vezu

`u strahu je da će ona otići ako kaže «nešto krivo»

`opsednut je svime što ona kaže i stalno to analizira

`oseća sram i krivicuu zbog svoje seksualnosti

`dozvoljava da ga žena manipulise i tretira kao hodajući novcanik

`toliko mu treba seks da bi mu ga trebali prepisati preko socijalnog

`cak i kad dobije malo akcije, loš je u krevetu

Sušta suprotnost od upravo nabrojenog je seksualno samopouzdanje. Da bi znali šta je to seksualno samopouzdanje pogledajte bilo kojeg «lošeg momka» u akciji – jednog od onih odvratnih, sebicnih seronja za koje se žene zaklinju kako ih mrze, a zapravo lete k njima poput mrava koji su upravo otkrili fabriku slatkiša.
Zašto žene vole takve tipove? Zato jer razmišljaju sa svojim emocijama, a ne logikom – a loši decki su seksualno privlacni. Šta tacno odredjuje seksualnu privlacnost?
Samouvereni muškarci:

`su izazov, a ne otiraci

`ne opravdavaju se za ono što jesu (zrace seksualnošću i ne opravdavaju se zbog toga što su muško)

`misle da su oni «prilika», a ne žena

`nepredvidivi su i neukrotivi

`ne zanima ih biti politicki korektan, mijenjati sebe da bi dobili odobravanje žena i biti previše dobar

`ne trebaju razmenjivati novac i poklone za seks («izlasci»)

`uvek kontroliraju vezu

`ne tolerisu da ih žena gnjavi

`imaju muški govor tela

`prirodni su vodje, ne sledbenici

`besramno gledaju ženska tela

`nije ih briga ako uspeju kod neke posebne žene jer znaju da druge cekaju u redu;

`žele seks ali ga ne trebaju i nisu ocajni da ga dobiju

`nisu uvek dostupni

`ne ispricavaju se za ono što jesu

`u blizini žene ponašaju se kao muškarci, a ne kao ulizice
Ukratko, muškarci koji imaju seksualno samopouzdanje veruju u sebe i svoju seksualnost i nije ih briga što društvo misli o njima. No za razliku od loših momaka nisu zli prema ženama – naprotiv, vole njihovo društvo i dobre se odnose prema njima. I ženama ih nikad nije dosta!


Muškarci su nesigurni.
Iako „jači“ pol, muškarci imaju veliko breme na leđima; strah da neće ispuniti očekivanja: svoja, svojih bližnjih, u ljubavi, na poslu. Podrazumeva se da to nikada neće reći na glas, ali ono što Vi možete da uradite jeste da mu stavite do znanja koliko ga podržavate u svemu što radi. Svesno ili ne, do potvrde im je jako stalo.
Muškarci žele da su poželjni.
Da li je to zapisano još u genetskom kodu ne zna se, ali muškarci jako žele da vide da su poželjni. Bilo na poslu ili van njega, osećaj da su željeni u njima budi veću važnost i bolje se osećaju, samim tim su i raspoloženiji i produktivniji u svakom pogledu.
Muškarcima je bitan izgled.
Ženin izgled, tačnije. Nijedan muškarac ne voli kada mu se devojka/žena zapusti i prestane da vodi računa o sebi. Priznajmo dame, koliko puta smo i same pomislile …ma, kad se udam, štikle i šminka me videti neće!“, u smislu da više nema potrebe da se toliko lickamo, je’l? Greška! Moje dame, sređujte se i doterujte zbog sebe (prvenstveno). Osim toga, lepa i negovana žena je znak muškarcu da joj je još stalo do njega.
Muškarci ne trpe nepoštovanje.
U stanju su da pređu i preko toga da ih ne volite, ali manjak poštovanja nikako. Stalo im je da ih žena poštuje i podržava, kako privatno tako i javno.
Muškarci vole romantiku.
Suprotno ustaljenom mišljenju, vole romantične situacije; možda ne umeju da je prirede i ponestaje im ideja, ali vole u istoj da uživaju. Isto se odnosi i na ljubav – možda ne umeju uvek da je iskažu na način na koji bismo mi to htele, ali to ne znači da im ne treba staviti do znanja da razumemo i znamo da nas ipak vole…

Molitva Bogu-Covece probudi se


Covece probudi se, ako si se plasio, nikada neces stici dalje od granica svoga straha, ako nisi voleo sve zveri, zmije, medvede, lavove…ako bilje nisi uzivao gledajuci kako klija i iz pupoljka radja se cvet, ako si ga ubrao pre nego seme sazrelo je, razmisli o svom semenu,ako voleo ga nisi da postane potpun cime ces mene voleti?

Covece probudi se i ne moli se jutros meni za sve darove sto ti dajem.
Pomoli se jutros SEBI,da drugima ne ucinis ono sto ne zelis da tebi ucinjeno bude. Pomoli se i postuj svaku zver, svaki cvet, molitva tvoja i ljubav u srcu ucinice da se prestanu plasiti tebe i prestace da se brane i da te povrede, nestace straha Vasih surovih dela je previse, molbe Vase su ranile srce SVEMIRA, moje srce pogledaj u svoje i pomozi mi da ozdravim, cistotom toka tvoga srca, POMOLI SE JEDNOM ZA MENE COVECE, jer sam u sumi koju seces, cvetu koji beres, zverima koje ubijas, zemlja sam i okean, magma i vetar pomoli se u ime svog zaceljenog srca, UCINI TO ZA MENE, da bih krenuo dalje, jer deca moja su na putu ispred mene, a stopala teska od Tereta koji nosim, a vi mi ga donosite COVJECE PROBUDI SE I POMOLI SE ZA MENE A NE MENI…PRESTACES DA VERUJES DA JESAM I DA POSTOJIM,
a moje reci neces cuti od tereta kojim me darujes,
molitvom za sebe. Pomoli se za mene i nestace teret i moja stopala ce opet biti iznad tebe da mir sacuvaju ti!!!

Dijalog s Bogom


Usnuo sam san da razgovaram s Bogom.
Dakle, ti bi hteo razgovarati sa mnom? reče Bog.
Ako imaš vremena rekoh.
Bog se nasmeši.
Moje je vreme večnost.Šta si me želeo pitati?
Šta te najviše iznenađuje kod ljudi?
Bog odgovori:
Što im je detinjstvo dosadno.Žure da odrastu,a potom bi želeli ponovo biti deca.Što troše zdravlje da bi stekli novac,pa potom troše novac da bi vratili zdravlje.Što razmišljaju teskobno o budućnosti,zaboravljajući sadašnjost.Na taj način ne žive ni u sadašnjosti ni u budućnosti.Što žive kao da nikada neće umreti,a onda umiru kao da nikada nisu živeli.
Bog me primi za ruku.Ostadosmo na trenutak u tišini.
Tada upitah:Kao roditelj,koje bi životne pouke želeo da tvoja deca nauče?
Osmehujući se, Bog odgovori:
Da nauče da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli.Mogu samo voleti.Da nauče da nije najvrednije ono što poseduju,nego ko su u svom životu.Da nauče kako nije dobro upoređivati se s drugima…Da nauče kako nije bogat onaj čovek koji najviše ima,nego onaj kojem najmanje treba.Da nauče kako je dovoljno samo nekoliko sekundida se duboko povredi voljeno biće,a potom su potrebne godine da se izleči.Da nauče opraštati tako da sami opraštaju.Da spoznaju kako postoje osobe koje ih nežno vole,ali to ne znaju izreći niti pokazati.Da nauče da se novcem može kupiti sve. Osim sreće.Da nauče da dve osobe mogu posmatrati istu stvar,a videti je različito.Da nauče da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima…a ipak ih voli.Da nauče kako nije uvijek dovoljno da im drugi oproste.Moraju i sami sebi opraštati.Ljudi će zaboraviti šta si rekao.Ljudi će zaboraviti sta si učinio.Ali nikada neće zaboraviti kakve si osećaje u njima pobudio.
Andz Roonez

Emotivni, prijateljski zagrljaj.


Ovako nesto retko mozemo videti ili doziveti kod ”normalnih” ljudi…kod mene i u meni ova slika izaziva neku vrstu duhovne lepote, saosecanja, samilosti, neceg sto se recima ne da opisati…lepog, neznog, ali na nivou duse.

Da li ”normalan” covek moze da shvati uopste sta se u tom trenutku dogadja na dubljem nivou svesnosti, kakva je to sinhronizacija, kompatibilnost mozdanih talasa, osecanja, bliskosti, neznosti i…pogledajte samo tu pozu, opustenosti i bliskosti…i sve ce vam biti jasno.

Samo je pas istinski covekov prijatelj!