„Nora“ izvozni adut srpske vojne industrije

Njegovo ime je M84AB1, njeno ime je NORA B52. Oni Srbiji i Crnoj Gori mogu doneti veliki novac. Kao retko koji proizvod sa ovih terena, njihove karakteristike trgovce oružjem ostavljaju bez daha. U oba slučaja radi se o kapitalnim sredstvima vojne industrije i SDPR, veoma značajnim za nastup na svetskom tržištu. Po svojim karakteristikama pripadaju tehničko-tehnološkom vrhu svetske ponude u oružanim sistemima.

Tenk M84AB 1 nastao je kao moderna verzija tenka M84/84A odnosno M84AB. Njegov predak stvaran je osamdesetih i predstavlja modifikaciju podsistema sovjetskog tenka T82 koji su razvili naši stručnjaci. Osamdesetih je proizveden u nekoliko stotina primeraka, od kojih je više od 150 prodato Kuvajtu. Svoju moć dokazao je u operaciji „Pustinjska oluja“. Intenzivnim radom na modernizaciji tog modela SDPR je uz pomoć Vojske SCG i radom projektnog tima u kojem su učestvovali predstavnici Ministarstva odbrane i Generalštaba, razvio tenk M84AB1 na bazi sopstvenih ulaganja i saradnje sa inostranim partnerima, a uz angažovanje većeg broja preduzeća vojne namenske. Među njima najznačajniji su finalisti tela tenka TRZ Čačak i kupole „Lola“ iz Beograda.

Tenk ima znatno povećanu vatrenu moć koja se ogleda u novoj četvorokanalnoj nišanskoj spravi i omogućava dejstvo danju i noću i u uslovima smanjene vidljivosti, uključujući dejstvo protivoklopnim vođenim raketama koje se ispaljuju iz cevi topa dejstva preko 5.000 metara.

Visoka vatrena moć demonstrirana je u Kuvajtu pre nekoliko meseci i na funkcionalnom ispitivanju za predstavnike oružanih snaga Kuvajta. Tada se pokazalo da je postignuto poboljšanje na polju zaštite tenka - ekspolozivnim reaktivnim oklopom druge generacije i sistemom zaštite od vođenih raketa i drugog visokopreciznog oružja.

- Zahvaljujući komandno-informacionom sistemu tenk je moguće integrisati u savremene združene formacije kopnene vojske, saglasno transatlantskim tendencijama. Zahvaljujući mogućnostima preciznog dejstva raketom do 5.000 metara omogućava se da tenk postaje značajno sredstvo za podršku protivterorističkim operacijama, posebno u naseljenim područjima, budući da precizno vođena raketa omogućava pogađanje cilja uz minimalizaciju takozvane kolateralne štete - tvrdi Aleksandar Lijaković, šef odeljenja promocije SDPR, koji trenutno radi na sklapanju ugovora sa kuvajstkim kupcem, za modernizaciju svih 150 tenkova.

- To može biti jedan od najunosnijih poslova ne samo vojne industrije SCG već čitave njene privrede. Reč je o vrlo skupom i složenom postupku, profit koji se ostvaruje je poslovna tajna, ali treba reći da savremeni tenk svetskih razmera, zapadnog porekla košta od pet do osam miliona dolara - kaže on.

Naš tenk biće izložen na trenutno najvećoj svetskoj izložbi naoružanja i vojne opreme u Londonu, a za njega su već zainteresovani na našim tradicionalnim tržištima, kao što su Srednji istok, Jugoistočna Azija, Latinska Amerika...

NORA B, samohodna top haubica, takođe će biti predstavljena u Londonu. Njen domet je veći od 41 kilometara s automatskim punjačem, koji omogućava ispaljivanje tri projektila za 20 sekundi odnosno šest u minutu. Ima mogućnost istovremenog pada tri projektila na jedan cilj uz korišćenje manevarske putanje, odnosno tri različite varijacije putanja sa istim ciljem pogađanja. Osim velike vatrene moći, odlikuje se i visokom taktičkom i operativnom pokretljivošću i primenom savremenog sistema za upravljanje vatrom i komandno-informacionog sistema. Takvim karakteristikama omogućava izvođenje vatrene podrške na području šire zone borbenog dejstva. Automatizacija svih funkcija omogućava kratko vreme prelaska iz marševskog u borbeni položaj.

- Sredstva te koncepcije se poslednjih godina razvijaju u svega nekoliko odbrambenih industrija razvijenih zemalja. A osim ovih proizvoda, SDPR prodaje na svetskom tržištu razne vrste municije za streljačko naoružanje, topove srednjeg kalibra, minobacače, zatim pištolje iz familije automatskog oružja, puškomitraljeze, snajperske puške..., ali i borbena vozila - kaže Lijaković.

Taj projektil je nema nikakav turbofen motor ugrađen na sebi. Takvo nešto je glupost koja se nikad nije i neće primeniti na artiljerskim oruđima i to prvenstveno zbog cene i osetljivosti turbofen motora. Ovo je artiljerski projektil a ne avion. Postoje aktivno-reaktivni projektili kod kojih je u zadnjem delu projektila postavljen raketni motor koji se pali po ispaljivanju projektila iz cevi i radi nekih 4 sekunde, što je vrlo kratko vreme ali dovoljno da se poveća brzina i samim tim i domet projektila. Tako se domet projektila povećava za 25-35%, što i nije mnogo. Uglavnom su napušteni u armijama zbog par razloga i to: smanjena masa eksplozivnog punjenja i efekat na cilju, povećano rasturanje i time je potrebno više projektila da bi se sigurno uništio cilj, manje vreme skladištenja ( do 10 godina), dosta veća proizvodna cena. Već od 80ih su ih zamenili projektili ERFB.

Pomenuti projektil je tipa ERFB-BB ili na engleskom Extendend Range Full-Bore - Base Bleed. Ili po naški, na zadnjem delu projektila tipa ERFB je postavljen generator gasa koji ima namenu da smanji otpor dna projektila i time poveća domet. U njemu je smešteno gorivo koje daje potisak koji je 5-10% veći od spoljašnjeg pritiska i on ne stvara potisnu silu, što se i vidi iz podatka koji sam naveo. Ono što radi je da smanjuje otpor vazduha za do 80% kada se ugradi na dobro optimizovan ERFB projektil, u suprotnom od njega nikakve koristi jer je otpor dna projektila u odnosu na otpor ostatka projektila dosta mali. To se može da vidi i na osnovu podataka za haubice sa cevima kalibra 155mm i dužine cevi 39 kalibara: ERFB projektil ima domet od okko 26km, dok ERFB-BB ima domet 32.5km. Inače standardni projektil ima domet od 18km.
Ili ovako, ako se uzme kao oruđe haubica sa dužinom cevi 45 kalibara, tada ERFB projektil ima do 70% povećan domet u odnosu na standardni projektil, dok ERFB-BB ima povećan domet do 115% maksimum.

72 samohodna artiljerijska oruđa tipa Gvozdika 2s1 se nalaze u kasarnama vojske srbije
inače , Ovo orudje je poreklom iz SSSR-a, gde se serijski proizvodilo od 1971 god., a tokom razvoja koriscene su komponente sa oklopnog transportera MT-LB. Nabavljene su jos za vreme JNA i bile su rasporedjene u mesovitim artiljerijskim divizionima oklopnih i mehanizovanih brigada. Kao efikasna i pouzdana orudja su se dokazala i tokom ratnih dejstava, mada je jednom prilikom, tokom dejstva ovog orudja u sastavu Hrvatske vojske, na liniji Osijek - Vukovar doslo do eksplozije kada je i posada stradala.Tokom rata u Bosni uradjeno je par zanimljivih modifikacija kada je oklopno telo ovog vozila iskorisceno za ugradnju lansera raketa sa PO vozila M-83, a u dugom slucaju je ugradjena kupola sa BVP M-80A, na mesto originalne kupole. U danasnje vreme ove samohodne haubice cine deo artiljerijske podrske 4 brigade kopnene vojske srbije. Svaka brigada ima divizion sacinjen od 3 baterije sa po 4 orudja.


gvozdike 1 oklopne brigade vojske Republike Srpske ...

"Normalno" barutno punjenje za haubice kalibra 155mm je u vrečicama, ali postoje i druge variante, kao što je gore navedena u plastičnom sagorlivom valju.



Još uvjek stoji pitanje, šta je sa kapislama...
Na specifikaciji pored nore, bilo je napisano da je brzina gađanja 5 granata/min, sa tim da je prva več u topu.

Povecanje brzine gadjanja mozda bih mogla da se ubrza uz zemljinu teznju uz uzdizanje "magazina" sa punjenjima i projektilima uz pomoc hidraulicne sprave. Punjenja i projektili bih se onda niz namontiranih sina spustila (kliznula) na "punjac" koji bi ih zajedno gurno u cev.

Najveci problem bi bio da se drzi ravnoteza celog sistema ukoliko stoji na ne ravnom terenu. Ali mozda bih mogla obe varijante (za neravan teren sadasnja varijanta) automatskog punjenja da se paralelno koriste uz ono klasicno rucno.

OPIS NOVIH TEHNIČKIH REŠENJA
PODSISTEMA PRIMENJENIH NA SISTEMU
NORA TREĆE GENERACIJE
Sprovedenim modifikacijama na oruđu Nora K-I je :
• Povećana brzina posedanja vatrenog položaja i
automatskog usmeravanje oruđa
• Povećana preciznost određivanja sopstvene pozici-
je
• Povećana bezbednost članova posade
• Povećana mobilnost oruđa
• Povećana pouzdanost svih sistema oruđa
• Povećana autonomnost oruđa
• Smanjen broj članova posade
• Smanjen zamor članova posade
Na novoj verziji oruđa treće generacije realizovano je:
• razvoj i izrada sistema oklopne zaštite, koji obuhvata razvoj jedinstvenog oklopnog sklopa kabine za posadu i magacina za municiju, kao i razvoj oklopnog sklopa - kupole koja obuhvata sistem naoružanja, automatski punjač i mesta komandira i nišandžije; takođe, urađena je i protivminska zaštita i oklopna zaštita svih rezervoara,
• razvoj novih softvera i ugradnja najsavremenijih uređaja za: automatizovan navigacioni sistem, automatizovan sistem za upravljanje vatrom na oruđu,
• reprojektovanje i izrada novih sklopova zadnjaka i
zatvarača,
• reprojektovanje i izrada modifikovanog automatskog
punjača,
• upotreba nove šasije veće pokretljivosti i nosivosti,
• razvijen sopstveni sistem interne komunikacije
posade oruđa,
• instalacija radara na oruđu za merenje početnih
brzina projektila,
• realizovane su rezervne funkcije za sve izvršne ele-
mente oruđa.
Opis realizovanih poboljšanja
-Brzina posedovanja vatrenog položaja i automatsko usmeravanje oruđa u osnovni pravac, kao i dostignuta preciznost određivanja sopstvene pozicije, svrstavaju Noru treće generacije u grupu najboljih u kategoriji. Realizovan automatizovan prijem i izvršenje komande (signala) za upravljanje vatrom iz oruđa, obuhvata automatsko prenošenje i zauzimanje zadatih elemenata gađanja, punjenja oruđa, usmeravanja cevi oruđa po pravcu i visini, opaljenje po zadatoj komandi. Klasične nišanske sprave i uređaji za usmeravanje GRS zadržani su kao rezervna oprema za klasičan postupak rada.
- Izrađen je zadnjak povećane mehaničke otpornosti. Promenjena
je kinematika rada zatvarača u cilju povećanja pouzdanosti.
Projektovan je nov savremeni mehanizam za uvođenje, izvlačenje
i opaljenje kapisli, dok je broj kapisli u magacinu povećan.
- Poboljšanje pouzdanosti funkcija rada podsklopova punjača, pre svega donosača projektila i donosača barutnog punjenja. Skraćeno je vreme ciklusa automatskog punjenja, tako da su ostvarene veće brzine gađanja pri svim elevacijama gađanja, kao i mogućnost ispaljenja više metaka sa
jednovremenim padom na daljinama do 25 km.
- Sistem zaštite uključuje balističku zaštitu oklopne kabine, kupole, municijskog kontejnera i rezervoara (STANAG 4569 nivo II prednja i zadnja strana, nivo I bokovi), protivminska zaštita (STANAG 4569 2A i 2 B), system NBH zaštite sa filtroventilacionim uređajima za kabinu i kupolu,protivpožarnu zaštitu, zaštitu od buke.
- U cilju povećanja bezbednosti članova posade ugrađeno je pomoćno naoružanje -kupola sa mitraljezom 7,62 mm (opciono daljinski upravljana oružna stanica 7,62 mm ili 12,7 mm), kao i bacači dimnih kutija.

Hvala!