Ruski strategiski nuklearni potencijal

Na kraju prošle godine raketne jedinice i najugledniji naučnici iz Rusije položili su dva vrlo važna ispita. Prvi put je sa ruske teritorije poletela najveća i najteža raketa "Vojvoda", a zatim je uspešno lansirana najbrža i najpametnija raketa koja postoji na svetu "Topol M". Obe rakete su pogodile maketu na poligonu Kura na dalekoj Kamčatki.
Već ove godine Rusi nameravaju da lasniranjem šest raketa "Vojvoda" koje su inače sposobne da nose po deset atomskih glava zarade oko milion dolara. Te rakete će sa novog mini-kosmodroma u Orenburgskoj oblasti podići u nebesa 40 satelita čiji su vlasnici kompanije iz različitih zemalja.
Prvi probni let "Vojvode" bio je u sredu 22. decembra 2004. Inače, "Vojvoda" se po zapadnoj klasifikaciji naziva "Satana". Do sada su takve, čak i "školske" rakete, lansirane vrlo retko sa Bajkonura u Kazahstanu. "Vojvoda" je zapravo modernizovana, a u mirnodopskoj verziji zove se "Dnjepar".
U Orenburgške oblasti, ima oko sto raketa ali do sada nijedna nije lansirana. Rusija je tu napravila mini-kosmodrom odakle će "Vojvoda" podizati u kosmos ne samo vojne već i civilne satelite i korisni teret.
Rukovodstvo Rusije ne skriva da u Dombarovskoj oblasti imaju 52 raketna kompleksa što im je dovoljno za deset narednih godina. Raketa se puni sa 180 tona visokotoksičnog goriva "heptila". Kad su Rusi zajedno sa Ukrajincima počeli da lansiraju u mirnodopske svrhe "Satanu", koju su nazvali "Dnjepar" jedan od velikih problema je upravo bio padanje ostataka nepotrošenog goriva.
Komandanti ruskih raketnih jedinica ne skrivaju da je čak 80 posto njihovih raketnih kompleksa prošlo garantni rok ali se zahvaljujući dobrom održavanju i iskusnim oficirima oni mogu koristiti. Potencijalni protivnici Rusije najviše strepe od "satana" ili kako Rusi zovu svoje moćne rakte RS-20. Reč je o raketama koje se nalaze u dubokim betonskim "bunarima". Ruski specijalisti su uspeli da produže upotrebu opasnih "satana", najmanje još 15 godina.
Svakodnevno na bojevo dežurstvo stupa više od sedam hiljada ljudi koji rade u 180 vojnih jedinica. General-pukovnik Nikolaj Solovcov komandant raketnih jedinica ruske vojske objašnjava da se u kratkom roku svi kompleksi koji su na bojevom dežurstvom mogu dovesti u stanje za lansiranje raketa. Međutim, posle dogovora najviših rukovodstava Rusije, SAD i Kine sve rakete su u takozvanom nultom stanju. Nisu uperene niti u jedan cilj.

Nedavna Putinova izjava da Rusija ima raketu koja može da zaobiđe bilo koju odbranu protivnika izazvala je veliku pažnju u svetu.
- Mi nemamo razloga da skrivamo svoju moć pa je dobro što je predsednik Putin govorio o našoj "pametnoj raketi" koja može da prevari protivničku odbranu. Ponos naših raketnih jedinica je novi kompleks "Topolj M" koji se nalazi u betonskoj dubokoj jami, ali će uskoro početi i proizvodnja njegove mobilne varijante - kaže general-pukovnik Nikolaj Solvocov. Za one koji ne znaju šta je "Topolj M" objasnićemo da se radi o kombinaciji stare rakete "Skalpel" ili kako je Rusi zovu RS-18 kojoj je dodat atomski blok koji se može kretati nadzvučnom brzinom.
Cilj Rusije je da ima brojčano manje raketne jedinice, ali će one biti opremljene takvim kompleksima koji mogu da izbuše i zaobiđu svaku protivničku odbranu. Ni do sada niko nije sporio kvalitet ruskih raketa, ali su sada njihovi naučnici napravili kvalitetan skok što se tiče vođenja i manevrisanja tog opasnog oružja.
Da Rusi imaju ogromno iskustvo u raketnoj tehnici najbolji je dokaz da su u minulih 45 godina lansirali 5.136 raketa, a od toga je više od trećine bilo u vojne svrhe. O njihovom kvalitetu govori i podatak da je samo osam posto lansiranja bilo neuspešno.
Rusija je mnogo skromnija vojna sila nego nekadašnji SSSR, kada je novu raketnu tehniku dobijalo od 20 do 30 pukova godišnje. U 2004. godini su opremljena samo četiri puka sa savremenim raketama "Topolj M".


PAMETNE I BRZE

POSLE "ispita" na kosmodromu "Pleseck" u Arhangelskoj oblasti najbrža i najpametnija raketa današnjice "Topolj M" (topola) već 2005. godine trebala bi da krene u masovniju prozvodnju.
Topolj M" je dugačak 22,7 metara i težak 47,2 tone. Od toga su bojeve glave teške 1,2 tone. Leti više od deset hiljada kilometara (11104 Km). Tri motora joj daju brzinu koju do sada nije imala ni jedna raketa. Osim toga, onaj najvažniji deo rakete ima desetak pomoćnih motora i uređaje za upravljanje koji omogućuju brzo menjanje putanje i zaobilaženje protivničke odbrane.
Topol M je najmoderniji tip interkontinentalne balističke rakete.

Topolj-M se nalazi u regularnom sastavu Strategijsko-raketnih snaga.
Ruska armija je podeljena na Ratnu Flotilu (Severna flota, BaltičkaFlota, Rečna Flotila i Crnomorska Flota), VVS ili Vojne Vazdušne Snage, Vazdušne snage Ratne Flotile, Kosmička vojska i Raketna armija i Raketna Armija Strategijske Namene).
Kompleks Topolj-M (RS-20) datira sa početka 80-ih godina a sredinom 80-ih je pokrenuta doktrina da se uvedu raketni kompleksi mase 15-20 tona i time dobije na ekonomiji proizvodnje i smanji mogućnost presretanja rakete. Topolj M se radi u dve variante - tri bloka i sedam blokova.
Rakete sa 7 blokova se ispaljuju samo iz podzemnih silosa a one sa 3 mogu da budu i na mobilnim kompleksima. Konstruktor ove druge varijante je Anton Surikov. Obe verzije imaju u sebi usavršeni sistem anti PVO delovanja, i mogućnost bočnog protivraketnog manevrisanja (za sada ne postoji raketni projektil koji može da manevriše bočno).
Dvojno baziranje (Stacionarno-silosi i mobilni sistemi) pre Topolj-M koristio je samo prethodni sistem te generacije, RT-24 (NATO oznaka SS-24 "Scalpel").
Službeno, Topolj-M je ušao u široku upotrebu u Ruskoj Armiji 1992 godine. 1995 godine izašla je i brodska verzija manjeg dometa (do 7.000 km). Raketa može da ponese do 12 bojevih glava ili jednu bojevu glavu kobaltne bombe.
Rusi su, vratili u Belorusiju raketne komplekse Topolj i Topolj-M koje su izvezli saglasno dogovoru SNV-2. Ameri su protestovali pa traže da se rusi pridržavaju SNV-3 dogovora po kojem ne smeju da instaliraju više od 3 bojeve glave na mobilnim raketnim sistemima. Prema ugovoru START od 23 aprila 2005, rusija ima 110 sistema RS-20 (SS-18 "Satan") u upotrebi. Po sporazumu do 2010 ruske strategijsko-raketne snage imaće 10 raketnih diviziona sa oko 300 projektila. Takođe se pominje brojka od 496 projektila baziranih u silosima i to 86 RS-20; 100 RS-18 (SS-19 'Stiletto'); 270 RS-12M Topol (SS-25 'Sickle'); i 40 RS-12M2 Topol-M (SS-27). U 2010 očekuje se i smanjenje za ukupno 40 RS-20; 50 RS-18; 144 RS-12M Topol; i 64 RS-12M2 Topol-M, i 40 RS-12M2 Topol-M (mobilni kompleks).

RS-20 u silosu.....

Rusija je juče oštro reagovala na najave iz SAD da su Češka i Poljska pristale da se na njihovoj teritoriji postavi američki protivraketni štit. „Ovaj štit bi lako mogao da se obije o glavu onim državama u kojima se nalazi. Čim počne izgradnja štita, on će se naći na nišanu Ruske armije, kao strateški cilj koji će biti prvi gađan u slučaju rata“, kaže general-pukovnik Jurij Balujevski, načelnik Generalštaba Ruske armije.

„Naše analize jasno pokazuju da razmeštanje radarskog sistema u Češkoj i protivraketne opreme u Poljskoj predstavlja pretnju. Diskutabilno je to da Amerika postavlja odbrambeni sistem u Istočnoj Evropi, koji je navodno odgovor na pretnju iz Irana i Severne Koreje“, kaže general-pukovnik Vladimir Popovkin, glavnokomandujući ruskih svemirskih snaga.

Zvanični Vašington tvrdi da je osnovna uloga štita da se na vreme otkriju i u svemiru unište interkontinentalni projektili iz „otpadničkih i terorističkih država“ kakve su Iran i Severna Koreja.

Dnevnik „Komsomolskaja pravda“ prenosi da je ruskim vojnim zvaničnicima jasno da će glavni cilj raketnog sistema kada bude postavljen biti „otkrivanje i praćenje meta“ na teritoriji Rusije.

„Amerika postavlja raketni štit u Češkoj i Poljskoj kako bi u slučaju eventualnog rata mogla da u kratkom roku posle lansiranja otkrije i uništi interkontinentalne balističke projektile iz Rusije“, smatra načelnik ruskog Generalštaba.

Danijel Rid, zamenik državnog sekretara SAD, istakao je posle ruskih protesta da će „antiraketni štit pojačati odbrambenu sposobnost Evrope od nuklearnog napada“ i da Rusija nema razloga da bude zabrinuta zbog toga.

„Verujemo da će izgradnja infrastrukture antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj znatno pojačati odbranu ujedinjene Evrope“, rekao je Rid za poljski list „Rečpospolita“.

U Češkoj će biti postavljen radarski, a u Poljskoj raketni sistem.

Zvaničnik američke ambasade u Varšavi Endru Šiling rekao je da su SAD „obavestile Poljsku o svom interesu da počnu formalne razgovore o postavljanju jedne komponente antiraketnog sistema na poljskoj teritoriji“.

Krajem prošle godine Sergej Ivanov, ministar odbrane Rusije, najavio je da će širenje pritivraketnog štita SAD u Istočnoj Evropi dovesti do promene strateškog balansa između Rusije i Zapada.

Rusija je prošle godine testirala projektile koji uz pomoć manevra uspešno zaobilaze svaku protivraketnu odbranu. Kako je saopštio predsednik Vladimir Putin, u pitanju je nova tehnologija protiv koje nema odbrane. Ovi balistički projektili, zahvaljujući novoj tehnologiji, imaju mogućnost manevra dok se kreću ka meti brzinom pet puta većom od brzine zvuka.

Ruski dnevnik „Komersant“ ističe da poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se dve trećine Čeha i Poljaka protive razmeštanju američkog sistema na njihovoj teritoriji, ali da vlade češkog premijera Mireka Topolaneka i poljskog predsednika Leha Kačinjskog ne obraćaju puno pažnje na to.

Češki premijer Topolanek je svega nekoliko sati pošto je dobio poverenje u parlamentu na stolu imao zahtev SAD na koji je pozitivno odgovoreno.

„Uvereni smo da je moguće razmeštanje radarske stanice na našoj teritoriji u interesu Češke. Raketni štit će povećati bezbednost Češke i Evrope“, rekao je Topolanek.

Na teritoriji Češke i Poljske sagradiće se i dve baze sa po 500 vojnika, nad kojima će suverenitet imati SAD.

Predviđeno je da raketni sistem SAD u Poljskoj i Češkoj bude završen do 2011.

A. Petrović

Kako je Buš prekršio sporazum

Tokom prošle godine SAD su u nekoliko navrata testirale raketni štit koji je već postavljen u Kaliforniji i na Aljasci. U sistem koji je opremljen najsavremenijim radarom i projektilima koji još u orbiti uništavaju interbalističke projektile Pentagon godišnje ulaže deset milijardi dolara. Tokom ere hladnog rata, SAD i Rusija su potpisale sporazum o zaustavljanju razvoja projektila velikog dometa. Međutim, predsednik SAD Džordž Buš je jednostrano raskinuo sporazum 2002. godine, navodeći da je Amerika prinuđena na takav potez kako bi se odbranila od sve veće pretnje terorističkih režima.
Rusija se oprema avionima

Rusija i Indija će „u bliskoj budućnosti“ potpisati dokument o zajedničkom razvoju pete generacije borbenih aviona, izjavio je juče general-pukovnik Anatolij Mazurkijevič, zadužen za međunarodnu vojnu saradnju. Očekuje se da će ruski lovac pete garancije prvi let obaviti 2009. godine. Biće u stanju da obavlja taktičke i strateške misije i da leti na najdužim pravcima supersoničnim brzinama, sa više mogućnosti punjenja goriva u vazduhu.

Шта значи проба нове руске интерконтиненталне балистичке ракете РС-24 која може да носи неколико засебних навођених бојевих глава и која може да пробије све постојеће или планиране антибалистичке ракетне системе одбране? То је, пре свега, одговор Москве на америчке планове о постављању антибалистичког ракетног система са ракетама пресретачима у Пољској и радарима из тог система у Чешкој. Уједно, то је и нова врло озбиљна порука Русије да неће дозволити било какву војну инфериорност и да ће на свако ново ширење НАТО на исток одговорити адекватним мерама.

У техничком смислу, Русија је до сада већ распоредила интерконтиненталне ракете СС-27 „топољ-М” и морнаричку верзију тог пројектила СС-Н-30 „булава”, али са једном бојевом главом.

Копнени „топољ-М” базирају се на мобилним лансирним рампама, на железничким вагонима или на специјалним камионима, 350 лансера је на точковима на теренској шасији са по једном бојевом главом РС-12М, док су 42 „топољ-М” смештена у подземне силосе ракета СС-18 „сатана”.

Oко 200 пројектила РС-18, односно по НАТО кодификацији СС-19 са шест независно усмерених бојевих глава и РС-20, односно СС-18, са десет независно усмерених бојевих глава, који су у борбеном дежурству више од 25 година, а у следећих три до пет година постепено ће бити повучене из јединица.

Њих ће заменити ракете „топољ-М” са технологијом МИРВ, односно са више независно усмерених бојевих глава које лете суперсоничним брзинама и користе непредвидљиве алгоритме за маневрисање и извођење „паметних напада” и имају осебне могућности заштите од ласерских и нуклеарних противдејстава.

Дакле нове ракете „топољ-М” одговор су Москве на америчко једнострано одустајање од споразума о АБМ из 1972. године.

Јер, амерички планови о постављању ракета и радара у Пољској и Чешкој минирају споразум о антибалистичким ракетама АБМ који је годинама био темељ стратешке стабилности између Русије и САД.

Постоји и директна веза између споразума СТАРТ-1, СТАРТ-2 и споразума АБМ. То је потврђено и на америчко-руским преговорима посвећеним питањима антиракетне одбране у Њујорку 1997. године када су се две стране договориле о формирању механизама против угрожавања споразума АБМ.

Онда су Американци једнострано напустили АБМ, а Руси су још раније најавили да ако до тога дође они ће напустити споразум СТАРТ-2, иако су га ратификовали. Осим тога у споразуме СТАРТ-1 и СТАРТ-2 унете су одредбе које потписницима дозвољавају да се повуку из тих споразума ако су угрожени њихови национални интереси.

Без споразума СТАРТ-2 Вашингтон губи већину својих права на инспекцију и верификовање руских полигона за разоружање, због чега ће Москва остати на око 3.500 нуклеарних бојевих глава на крају ове деценије, уместо на 1.000 до 1.500 колико се предвиђа уговором СТАРТ-3.

У сваком случају, америчко кршење споразума о АБМ имаће несагледиве последице по светску, а највише по европску стратешку стабилност и безбедност.

Јер,америчка жеља да се ограничи ракетна опасност из једног дела света, наводно Иран и Северна Кореја, изазива опасност у другом делу света, у Европи.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Ствар је да руси дају сличне ознаке сасвим различитим пројектима. Ова је ознака "Топољ-М".
Сада, ракета је сасвим нова и нема везе са Топољем.
Запад "Топољ" означава као СС-25 а "Топољ-М" као СС-27 а Руси као РС-24 "Топољ-М"

Ruske strategijske snage zaključno sa januarom 2009 imaju ukupno 678 lansirnih platformi sa 3081 nuklearnih bojevih glava.
Strategijske raketne snage imaju ukupno na brojnom stanju 426 operativnih projektila sa 1586 bojevih glava sa sledećim projektilima:
*SS-18 (75 komada R-36MUTTH i R-36M2 ),
*SS-19 (97 komada UR-100NUTTH),
*189 mobilnih platfromi SS-25 (Topol),
*50 sistema u silosima kao i 15 mobilnih SS-21 (Topol-M)

Ruska strategijska flota ima 14 nuklearnih podmornica opremljenih sa 611 bojevih glava.
Severna flota ima šest operativnih podmornica 667BDRM (Delta IV), opremljenih sa 92 projektila R-29RM (SS-N-23) kao i dve podmornice 667BDR (Delta III) sa 27 projektila R-29R (SS-N-18).
Pacifička flota ima četiri podmornice 667BDR (Delta III) sa 54 projektila R-29R (SS-N-18 ).

Ruska strategijska avijacija ima 79 bomardera koji mogu da ponesu 884 krstareće rakete dugog dometa.
Ukupno na brojnom stanju ima 15 bombardera Tu-160 (Blackjack) kao i 64 Tu-95MS (Bear H).

Takođe u ovaj spisak ulazi i 5 operativnih satelita kao deo strategijskih izviđačkih jedinica za navođenje interkontinentalnih raketa i stalni nadzor teritorije SAD.

Nije ni malo slučajno izabrana lokacija za postavljanje antiraketnog štita - češka i poljska. Trasa leta interkontinentalnih projektila u početnoj fazi najidealnija je za presretanje iz pomenutih zemalja kao što se i može videti na slici. To je ta početna faza koju si opisao.

Распоред САД нуклеарних авио-база у Европи. И приказ нуклеарног разарача бункера.

Kilotona = 1000 t TNT

Snaga A bombe od 5 kilotona ne moze da te ubije eksplozijom na daljini vecoj od 5 km od mesta udara (bar prema starom JNA prirucniku), ali moze da te oslepi (ili osteti vid) ako gledas eksploziju, naravno ubrzo (zavisi od vetra) stize radijacija koja je u sustini glavni problem.
Da su A bombe tako ultimativno razorne kako nas narod zamislja ne bi danas postojali ni Hirosima ni Nagasaki, a verovatno ni Japan. Vidimo da iako uzasno pogodjeni (ogromne ljudske zrtve i materijalno - zgrade itd jesu bili sravnjeni sa zemljom) oni i dalje postoje, kao i da su neki ljudi preziveli sve to i pre neku godinu su neki preziveli dali i intervju (dok su drugi umrli u najgorim mukama koje covek ne moze ni da zamisli)...

Ispitivale su se svojevremeno Hidrogenske iliti termonuklearne bombe (koriste proces fuzije a ne fisije, pri cemu je A bomba samo upaljac) koje imaju snagu merenu u megatonama (ako me secanje ne vara jednu su Amerikanci izgubili u Atlantiku i nikada nije nadjena iako su je svi zivi trazili).

Amerikanci su je ispitivali na nekom ostrvu na koje ljudska noga vise nikada nece krociti (gledao sam dokumentarac) bice radioaktivno ko zna koliko godina..., ne znam gde su te testove obavili Rusi. Njihova snaga od 10, 20 i vise megatona je zastrasujuca.

Mene zapravo interesuje da li danas postoje i koji je njihov broj u arsenalima (ako postoje ili su zabranjene), to zapravo nigde nisam video.

One su stvarna pretnja tako zamisljenog unistenja koje se pripisuje A bombama.

nедавно је командант ракетне војске за стратешке намене РФ Андреј Швајленко изјавио да Русија намерава да до краја 2016. године произведе тешку међуконтиненталну ракету на течно гориво која треба да замени „војводу” (по класификацији НАТО – „сатана”). Акценат у развоју ракетне војске биће на реформама, тако да до краја 2016, ракетни системи са продуженим роковима експлоатације чине највише 20 одсто, а нови ракетни комплекси 80 одсто оружја.
О намери Сједињених Држава да, иако су одустале од постављања противракетне одбране у Пољској и Чешкој, ипак праве „ракетни кишобран” у Европи, говорио је недавно и бивши начелник главног штаба ракетне војске Виктор Јесин. Он сматра да би Русија и САД могле заједно да се позабаве тиме (и то је једни могући пут прављења антиракетног штита без нарушавања равнотеже силе) уколико Иран направи балистичку ракету великог домета. Ипак, то се не може десити пре 2015. године. За оружје које Иран данас има довољне су нестратешке ракете. Оне су у стању да зауставе све балистичке ракете које лете брзином до седам километара у секунди. Иранске ракете малог и средњег домета могу да развијају брзину од највише 4,5 километара.
У случају да се појави опасност, Русија је, како данас стоје ствари, спремна да одговори у року од једног минута. Око 96 одсто лансирних рампи за стратешке ракете спремне су да за неколико десетина секунди лансирају ракету. У стратешким снагама Русије налази се око две трећине од укупног броја руских атомских ракета и оне су у стању да за неколико минута погоде циљ на територији противника. На бојевом дежурству је више од шест хиљада људи током 24 сата дневно и њихов је задатак да на команду „старт” реагују тренутно.