Ruski strategiski nuklearni potencijal

nедавно је командант ракетне војске за стратешке намене РФ Андреј Швајленко изјавио да Русија намерава да до краја 2016. године произведе тешку међуконтиненталну ракету на течно гориво која треба да замени „војводу” (по класификацији НАТО – „сатана”). Акценат у развоју ракетне војске биће на реформама, тако да до краја 2016, ракетни системи са продуженим роковима експлоатације чине највише 20 одсто, а нови ракетни комплекси 80 одсто оружја.
О намери Сједињених Држава да, иако су одустале од постављања противракетне одбране у Пољској и Чешкој, ипак праве „ракетни кишобран” у Европи, говорио је недавно и бивши начелник главног штаба ракетне војске Виктор Јесин. Он сматра да би Русија и САД могле заједно да се позабаве тиме (и то је једни могући пут прављења антиракетног штита без нарушавања равнотеже силе) уколико Иран направи балистичку ракету великог домета. Ипак, то се не може десити пре 2015. године. За оружје које Иран данас има довољне су нестратешке ракете. Оне су у стању да зауставе све балистичке ракете које лете брзином до седам километара у секунди. Иранске ракете малог и средњег домета могу да развијају брзину од највише 4,5 километара.
У случају да се појави опасност, Русија је, како данас стоје ствари, спремна да одговори у року од једног минута. Око 96 одсто лансирних рампи за стратешке ракете спремне су да за неколико десетина секунди лансирају ракету. У стратешким снагама Русије налази се око две трећине од укупног броја руских атомских ракета и оне су у стању да за неколико минута погоде циљ на територији противника. На бојевом дежурству је више од шест хиљада људи током 24 сата дневно и њихов је задатак да на команду „старт” реагују тренутно.