Глина је град у Банији, у Сисачко-мославачкој жупанији, Хрватска
Историја
Глина се први пут помиње у даровницама 1209. и 1211, којима Андрија II, дарује опатију Топуско поседима и кметовима са подручја око реке Глине. Само место се тада налазило 5—6 km низводно од данашњег града. Често је долазило до сукоба између Глињана (Glinenses) и опатије које је Бела IV покушао помирити на сабору у Сегедину 1242. оделивши земљу опатије (Врановина) од имања глинских грађана. Међутим сукоби са опатијом, у којима се истиче неколико глинских родова (Хајтићи, Класнии, Перековићи, Ткалчевиће, Турковићи, Кеглевићи) трају и даље све до упада Турака (1563.), који заузимају цели крај, а народ бежи у шуму и прекокупске крајеве. (жупски град Гору Турци су заузели (1591)). Међутим Глина не остаје дуго под турском влашћу, јер после пораза код Сиска 1593. Турци су потиснути на Уну. После турског повлачења Глина се не спомиње до 1737. када је у њој орджана хрватски сабор на „бојном пољу“. Тада је већ насеље налази на данашњем месту. Старо насеље су вероватно спалили Турци. Укључење Глине у Војну крајину (Глинска регимента основана је 1750 године) изазвало је отпор црквених и племићких земљопоседника, који је окончан када је Јосип II, обилазећи Крајину (1775—76) посетио Глину.
Као седиште I банске регименте (раније стационирне у Сврачици, 7 km даље) Глина постаје војни и културни центар Банске крајине (Баније). У Глини су као официри службовали Петар Прерадовић, Иван Трнски и Јосип Јелачић, а ту је поручник Јосиф Руњанин на Михановићев текст компоновао хрватску националну химну (Лијепа наша). Године 1809. улази у састав Наполеонових Илирских провинција ( у Војну Хрватску — Croatie militire), а 1815. понови потпада под Банску крајину све ди њеног укидања 1881 године.
По капитулацији Краљевине Југославије у априлу 1941 усташе су у Глини 10 и 11. маја поубијали већину Срба мушкараца ознад 12 година и комуниста, а 3. августа стрељали су 1.260 Срба већином из котара Вргинмост. У јулу 1941 у околини Глине формирани су партизански одреди од 15 до 40 бораца. Глински партизански одред ушао је у новембру 1941. у састав 5. банијског ослободилачког партизанског батаљона. Оперативна група од делова 7. банијске и 8. кордунашке дивизије напала је 22/23. октобра 1942 усташки и домобрански гарнизон у Глини. У град су 23. октобра продрли делови 1. и 7. бригаде, али га нису заузели. У сардњи са 8. кордунашком дивизијојм 7, банијска дивизија је 23—25. октобра опколила и напала Немце у Глини, али место није заузела. Делови 7. дивизије ослободили су га у јануару 1944. У априлу 1944 у котару је деловало више НОО-а: котарски 13. општинских, градски и 93 сеоска, укупно 108 НОО-а са 497 одборника. Радиле су 24 школе са 3754 полазника. Од тада је град означен као значајан центар политичког, друштвеног, културног и привредног живота на слободној територији Хрватске. Ту је боравио и ЦК КПХ и ГШХ, почео је рад конгрес доктора, конгрес културних радника и конгрес правника, основана је „Просвјета“, културно-просветно друштво Срба у Хрватској. Одржана је окружна конференција АФЖ-а и УСАОЈ-а за Банију, радило је Народно позориште, партизанска гимназија и школе општег и стручног смера.
Становништво
Попис 2001.
По попису из 2001. године у граду је живело 9.868 становника, од тог броја у самој Глини живи 3.116 становника. Тренутни градоначелник Глине је Марко Сремић.
Попис 1991.
По попису становништва из 1991. године, општина Глина је имала 23.040 становника, распоређених у 69 насељених места.
Naslov: Glina 
25/4/2009, 01:05
