Хуманитарни концерт КУД Крајина 7.11.2010. Вукова задужбина
"Плесом до снова и једног топлог дома" Већ сте раније могли да чујете на интернету причу и најаву овог концерта, који је имао пре свега хуманитарни карактер, где смо ми, наш КУД Крајина решио да помогне једној нашој чланици, из Грачаца. Ради се о Гордани Гоги Веселиновић. Њену причу сте могли да чујете на више сајтова, а чак и јавно на ТВ Пинк, пре 3 године, је она о томе причала када је играла у шоу-програму, који је такође имао хуманитарни карактер "Плесом до снова". Тада се она борила за топли дом, где би могла пристојно да живи са својим братом и сестром. Са тим учешћем делимично је решен проблем, јер кућу јесу успели у БГ да купе... године пролазе, а они и даље нису успели да се уселе. Е ту је КУД Крајина, тачније председник Милорад дошао на идеју да се помогне нашој плавокосој личанки, да се скупи новац који би помогао да се Гога са својима скући.
И акција је кренула... Прво је Гога Веселиновић написала своју животну причу, која је врло слична многим другим крајишким судбинама. Затим се укључио у цео пројекат и портал krajiski.com, који је имао изузетно велику посећеност управо на овој вести, и најави за хуманитарни концерт 7. нов 2010. Они су доста помогли целу причу око Гоге, како материјално тако и финансијски. Прича се наравно ширила и на фејсбуку, где већина младих људи долази.
Нас неколико чланова смо добили плакате које смо полепили по Београду, не би ли доста људи видело, и дошло на концерт. Занимљиво ми је када сам ја лепио плакат на једној продавници, и кажем власници да имам плакат најаву да окачим, а она пита "Шта је на њему?", када сам рекао шта је... она се осмехне и каже: "Може!".
Остао је још посао да се анимирају наши пријатељи, који би дошли на концерт да гледају, уживају, и наравно куповином карте помогну нашу идеју.
Сам концерт је протекао веома лепо, бар је такав утисак пар појединаца из публике. Поред нас, наступао је и КУД Димитрије Туцовић, такође из Београда. Имали су кореографију шумадије, и још једну.
КУД Крајина се овај пут представио са кореографијама Баније, далматинског Голубића, и Грмеча. Поред тога било је и песмица које су наше жене, тачније женска певачка група КУД Крајина отпевала у даху. На сцени је наравно био и мој друг Мики, са рецитацијама. Њему овакве ствари леже, мислим да нико срећнији од њега него када добије микрофон у руке. 8)
Сам програм није дуго трајао можда нешто мање од 1.5 сат, али то није до нас, јер је сала Вукове задужбине била толико закупљена.
Поједини чланови КУД Крајина који су играли Грмеч су тај дан, а и данима раније имали толико велику трему, по мени безразложно... да је цела ствар доведена у питање. Хтели су чак и да одустану?! Али селектор то не признаје... ево морам мало и да га хвалим ;|
:]] Већ је наређење, сви на сцену!
< Какво је то одустајање минут до дванаест :-[
Неки су чак претили да ће се онесвестити, па смо морали да им пружамо огромну подршку. Испало је као да идемо да се боримо са некаквим чудовиштима, а не да играмо народно коло...
Срећа наша, нико се није онесвестио, грешке минималне, које публика није ни приметила толико, већ је аплаузом наградила све. Што би рекли после "И би Грмеч?!" ;D ;D
Након концерта, мало смо поседили мало у кафићу, да се издиванимо о концерту и којечему. Након тога сви право у хотел Ројал, где је већ била отишла наша претходница, искусна екипа. Засели ми у Ројал, а онда смо били и најгласнији од све деце ;| Пошто смо ми КУД, онда смо већином сокиће пили. 8) А још је од стола до нашег било каквог добацивања, где смо се добро нашалили. Нико као мој рођо. Зна он из зашто "свекрва и снаја са прстићем"
После су неки чланови претрчавали код нас :<|
Занимљива ми је реченица Миње, која је имала симпатичан позив за 26.11, за људе који су седели за нашим столом. :]]
Углавном, нама је било супер. Лепо је што смо концерт супер одрадили, иако се утисци још сабирају ;)
Биће "Грмеча" још, плесаће се ако треба и у далекој Аустралији... само овај пут 7.11.2010. га неки неће заборавити док су живи! ;)