Veliki Brat u malom izdanju

Veliki Brat u malom izdanju

Oliver Subotić

Američka firma Aplied Digital Solutions je razvila čip veličine zrna pirinča pod nazivom Verichip (u početku je projekat zvan Digitalni anđeo), koji ugrađivanjem pod kožu omogućava detaljnu identifikaciju i praćenje svog nosioca.

Političari moć izražavaju preko glasačkog tela koje stoji iza njih, bankari na osnovu ekonomske moći i boniteta, generali preko vojne supremacije i borbenog kadra, a mislioci preko ideologije kojom se upravlja društvom. Upravo ove determinante bile su najznačajnije i za svaki od totalitarnih režima koje je svet do sada video, bio on fašistički (Hitlerova Nemačka), komunistički (SSSR) ili pak globalistički orjentisan (vreme u kome jesmo, sa unipolarnom svetskom scenom kojom dominira SAD). Međutim, svaki totalitarni režim do sada je pao u svom nastojanju da sopstvenoj ideološkoj paradigmi potčini čovekovu slobodu i tome nas istorija takođe nedvosmisleno uči. No, postavlja se jedno suštinsko pitanje: u kojoj meri stare obrasce možemo primeniti na tehnološku eru?

Polovinom 20. veka jedan zapadni mislilac je izrazio pesimističke prognoze po pitanju budućnosti, ovaplotivši svoju misao u roman pod kratkim nazivom "1984". Bio je to Džordž Orvel, čija je misao danas veoma aktuelna. Orvel je u pomenutu godinu projektovao jedan totalitarni režim, koji služeći se specifičnim polugama vlasti i vrhunskom tehnologijom upravlja društvom, ali i mislima i slobodom pojedinačnih građana. Veliki Brat je taj koji sve vidi, sve čuje, sve prati i drži sve pod kontrolom radi "viših ciljeva".

Orvel nije doživeo 1984. godinu, da bi uvideo da su njegova strahovanja bila preuranjena. A da li su ista strahovanja bila nerealna u apsolutnom smislu? Da li danas postoje tehnološki koncepti koji bi nekritičkim uvođenjem mogli da vode ka potpunom totalitarnom mraku koji je Orvel (pred)video?

Gospodo, ukoliko već niste, upoznajte se sa RFID tehnologijom...

Šta je RFID?

RFID je skraćenica od Radio Frequency Identification i označava tehnologiju koja radi na principu radio talasa i digitalne obrade podataka. Ceo sistem se bazira na minijaturnim čipovima (veličine su različite i mere se u milimetrima) sa memorijom i antenom, čiji se sadržaj očitava ili menja u trenutku kada se čip nađe u dometu specijalnih punktova. Danas je komercijalno raspoloživ veliki opseg ovakvih čipova, koji se razlikuju po tome da li imaju sopstveno napajanje (aktivni) ili ne (pasivni), po veličini memorije i frekvencije na kojoj rade, što određuje opseg identifikacije. Ceo koncept nije nov i vezuje se za Drugi svetski rat, kada je u svom rudimentarnom obliku korišćen za razlikovanje savezničkih i neprijateljskih aviona.

Danas ovu tehnologiju najviše reklamiraju industrijski giganti, koji imaju interes da svaki proizvod označe ovakavim čipom da bi se poslovi skladištenja i kupoprodajne transakcije automatizovale do kraja. Time bi se smanjili troškovi poslovanja, došlo do uštede u brzini obrade i povećala sigurnost od kradljivaca. Prosto rečeno, niko neće morati da proverava koji su proizvodi na lageru, šta se kupuje ili da li je neko nešto izneo, a da nije platio - sistem sve radi i beleži u pozadini, potpuno nevidljivo (i alarmira ako je potrebno). Američka vojska je takođe zainteresovana za celu priču, u vezi sa identifikacijom svojih vojnika. Sa druge strane, postoje firme koje propagiraju ugradnju sličnih čipova u ljude, iz zdravstvenih, bezbedonosnih i praktičnih razloga. Tako nam bar govore reklame za ovu tehnologiju.

Povreda privatnosti

Uprkos velikoj reklami, reakcije dela misleće javnosti na zapadu su prilično oštre, a organizacije EPIC, CASPIAN, kao i Privacy International, koje se bore za prava građana na privatnost već se aktivno bore protiv celog koncepta. Inače, to nisu organizacije poput većine naših nazovi nevladinih organizacija, koje rade sve samo ne ono što bi se moglo nazvati odbranom prava građana. Ovo su ozbiljne organizacije, koje su sudskim postupcima dobijale sporove protiv najvećih giganata kakav je Microsoft. U čemu je problem?

Problem uslovno možemo razložiti sa pravnog, bezbedonosnog, filosofskog i teološkog aspekta.

Kupovinom proizvoda koji u sebi sadrže RFID čip praktično se otvara mogućnost za praćenje nečijih kupovina do najmanjeg detalja. To je najveći problem kod proizvoda kojim se lako može napraviti psihološki profil vaše ličnosti, kupovne navike ili pak podobnosti po određeni režim (u slučaju da kupujete opozicione časopise ili pak sumnjivu literaturu). To je jedan aspekt problema i vezuje se za automatsko formiranje baze podataka o kupovinama - ne treba puno pameti da bi se došlo do zaključka da se takvi podaci mogu lako zloupotrebiti. Ovo predstavlja poseban problem u slućaju bezgotovinskog plaćanja, što je na zapadu dominantan slučaj. Dr Milan Tuba je dao zanimljiv primer: zamislite da državni statistički aparat zaključi da trošite sume novca za pojedine artikle koje se uklapaju u klasični kupovni profil terorista - u tom slučaju bili biste izloženi stalnom nadzoru.

Bezbedonosni aspekt se odnosi na mogućnost praćenja određene osobe, ukoliko bi čitački punktovi bili raspoređeni po terenu. Primera radi, kupovinom cipela u koje je ugrađen takav čip, specijalni čitači koji bi potencijalno postojali na trgovima mogli bi da očitavaju ko sve prolazi ili ko je na protestu, recimo, pošto se zna ko je kupio određenu robu (cipele, majicu ili slično). Danas niko ne može tvrditi da obaveštajne službe ne poseduju takve čitače. Posebnu buru reakcija je izazvala vest da su neki proizvođači automobilskih guma već počeli da ugrađuju ovakve čipove u njih. Sofisticirani čitači postav-ljeni pored puta lako bi mogli beležiti kretanje određenog automobila. Zvanično, naravno, takvi čitači ne bi postojali, ali zvanično nije postojala ni mogućnost praćenja vlasnika mobilnih telefona, pa šta je na kraju bilo?

Dubinski problem

Kao pravoslavni hrišćani ne treba da ostajemo na površini problema i treba da tražimo dubinske korene. Rečeno je da pomenuti koncept nosi filosofske i teološke probleme. Nemački filosof Ginter Anders je lepo primetio da se po pitanju državnih organa apriorno uzima načelo nepogrešivosti, što je svojevrsni paradoks ukoliko uzmemo dosadašnju istorijsku scenu. Naime, svaki režim je želeo manje ili više kontrole nad ljudima, a RFID tehnologija taj cilj itekako olakšava. Zamislite samo da je Hruščov imao ovakvu tehnološku mogućnost beleženja podataka i praćenja ljudi! No najveći problem iskrsava kod projekta ugradnje čipova u ljude, koji je za sada na nivou komercijalnog volonterskog projekta. Američka firma Aplied Digital Solutions je razvila čip veličine zrna pirinča pod nazivom Verichip (u početku je projekat zvan Digitalni anđeo), koji ugrađivanjem pod kožu omogućava detaljnu identifikaciju i praćenje svog nosioca. Američka uprava za hranu i lekove (FDA) je skoro odobrila dobrovoljnu ugradnju takvih čipova, u svrhu zamene klasičnih bolničkih kartona (iako je u jednom članu navela da postoje slučajevi kontraindikacija). Iako je ugradnja ovih čipova isključivo na komercijalnom nivou i dobrovoljna, ipak ima izuzetaka. Tako je osoblje tužilaštva Meksiko Sitija moralo da ugradi ovakav čip u ruku radi "bezbedonosnih razloga", o čemu je pisala i naša dnevna štampa. Šta ako bi se u svetu desio ponovljeni 11. septembar sa jačim posledicama i ako bi državna instanca tražila od većine građana ugradnju ovakvih čipova iz bezbedonosnih (u stvari totalitarnih) razloga? Iz filosofske, odnosno antropološke perspektive, ovo je neprihvatljivo, jer čoveka svodi na životinju koja treba da primi svojevrsni žig. Postavlja se i pitanje ljudi koji su bili po logorima i koje su nacisti obeleževali na sličan način.

Postoji i nešto drugo, nama veoma bitno. Naime, sve neodoljivo podseća na trinaestu glavu Otkrovenja Svetog Jovana, zbog čega su na Zapadu oštre reakcije protestanata. Ljudi ne žele da prihvate nešto što ih podseća na žig zveri, opisan u pomenutoj glavi. Pogotovo zato što je u prvobitnoj reklamnoj kampanji za pomenuti čip reklamni znak, po njihovim tvrdnjama, sadržao nešto što je ličilo na tri šestice. Naravno, ovde treba biti oprezan i naglasiti da su protestanti uvek imali problema sa apokaliptičnim predstavama, koje su često dovodile do fatalnog ishoda. Sa druge strane, zaista se ne može opovrgnuti očigledna sličnost sa tajnom bezakonja o kojoj govori Jovan Bogoslov.

Društvena odgovornost

Uzevši u obzir sve što je rečeno, jasno je da nam u susret ne dolazi svetlost progresa, već se na civilizaciju opet navlači mrak totalitarizma, ovaj put maksimalno sofisticiranog. Poznati bogoslov Jovan Majendorf je jednom naglasio da hrišćani ne treba da prenebegavaju svoju društveno-političku odgovornost. U tom smisli, treba dobro proučiti RFID koncept i ukazivati na opasnosti, da bi pravna legislativa po tom pitanju bila adekvatna. VEOMA je bitno imati zajednički zvanični stav po ovom pitanju i to što je pre moguće. Najgore od svega što bi moglo da se desi je da zlonamerni ljudi iskoriste pojavu ovakvih i sličnih koncepata za unošenje raskola među pravoslavne hrišćane, zbog čega je imperativ formiranje nedvosmislenog, preventivnog i zajedničkog stava, koji će imati dovoljnu društvenu jačinu da osujeti slične pokušaje.

Samo je pitanje vremena kada će ovaj koncep sa Zapada doći i do naših prostora i tada treba imati spreman odgovor, nezavisno od toga da li će borci za ljudska prava na Zapadu i protestantske denominacije uspeti da se izbore za pravilnu upotrebu. Jer se Orvelov Veliki Brat može pojaviti i u minijaturnom izdanju - a ko ima oči da vidi, neka vidi.

Православље
_________________
"Raduj se, mladicu, za mladosti svoje, i neka te veseli srce tvoje dok si mlad, i hodi kuda te srce tvoje vodi i kuda oci tvoje gledaju; ali znaj da ce te za sve to Bog izvesti na sud." (Knjiga Propovednikova 11;9)